legalizacija ozakonjenje objekta
Ozakonjenje objekta i oslobađanje od plaćanja takse
28.03.2018.
Naknada štete prilikom povrede u javnom prevozu
15.05.2018.

Novi zakon o putevima: Privatne parcele postaju državne u javnom interesu

Srbija će uskoro dobiti novi Zakon o putevima, koji će konačno rešiti upravljanje javnim putevima u svojini autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave. Svoje mesto dobiće i nekategorisani putevi, a privatne parcele u granicama zaštitnog pojasa koje novi zakon propisuje, prelaze u vlasništvo države zbog javnog interesa.

Vlada Srbije usvojila je predlog novog zakona o putevima i uputila ga poslanicima Skupštine Srbije na usvajanje. Naime, važeći Zakon o putevima donet je još 2005. godine, u četiri maha je menjan i dopunjavan. Zbog toga što je trebalo izmeniti i dopuniti mnogo članova postojećeg Zakona o putevima, zaključeno je da je bolje doneti novi zakonski propis. On bi rešio pitanje upravljanja i održavanja javnih puteva, ali i pitanje privatne imovine kako bi se izbegao rizik od tužbi vlasnika imovine i zahteva za nadoknadu štete. Određene su minimalne granice eksproprijacije prilikom izgradnje javnih puteva, čime će se obezbediti preventivna zaštita i nesmetano održavanje javnog puta.

Osnovni problem koji novi zakonski akt o putevima treba da reši je neuređeno imovinsko stanje i evidencija javnih puteva u javnim knjigama o nepokretnostima i stvarnim pravima na njima, što za posledicu ima nemogućnost nesmetanog izvođenja radova na mreži javnih, posebno državnih puteva. Naime, iako su javni putevi definisani kao dobro u opštoj upotrebi i u javnoj svojini trenutno na skoro svakom putnom pravcu postoje delovi puta koji su na parcelama u privatnoj svojini fizičkih i pravnih lica.

Takođe, postoje i obrnuti slučajevi – kada je na parcelama koje su u listovima nepokretnosti upisani kao javna svojina izgrađeni privatni objekti, posađeni zasadi, a neretko vlasnici susednih poljoprivrednih parcela obrađuju zemljište.


Član 74. nacrta Zakona o putevima –
Utvrđivanje javnog interesa.

“Ukoliko je radi izgradnje, rekonstrukcije i održavanja državnih puteva i objekata puta potrebno izvršiti eksproprijaciju, administrativni prenos ili nepotpunu eksproprijaciju nepokretnosti, Vlada na predlog upravljača državnog puta, utvrđuje javni interes.
Nepokretnosti koje su potrebne za izgradnju, rekonstrukciju i održavanje državnih puteva eksproprišu se u korist Republike Srbije.”

Svoje zakonsko mesto dobiće i nekategorisani putevi

Problem koji takođe treba da se reši ovim aktom jeste i nejednakost nadležnih jedinica lokalne samouprave u utvrđivanju kriterijuma za kategorizaciju opštinskih puteva i ulica. Potrebno je uskladiti Zakon o putevima sa zakonom koji uređuje planiranje i izgradnju u oblasti izgradnje, rekonstrukcije i održavanja javnih puteva kao linijskih infrastrukturnih objekata. Nejasno je definisanje vrste radova na javnom putu, posebno u oblasti pojačanog održavanja, što dovodi do zabune prilikom izrade tehničke dokumentacije i nadležnosti za izdavanje odgovarajućeg odobrenja, kao i produženja rokova za početak izvođenja radova na javnom putu.

Predlaže se i rešenje za deo javnih puteva koji se nalaze na parcelama koje su u privatnoj svojini fizičkih i pravnih lica, ili su kao korisnici u listovima nepokretnosti upisana pravna lica kojima nije povereno upravljanje putevima, a na sledeći način:

Član 2. nacrta Zakona o putevima – Kategorizacija javnih puteva
“2. „javni put“ je put koji ispunjava propisane kriterijume za kategorizaciju od strane nadležnog organa”

Član 5. nacrta Zakona o putevima – Kategorizacija javnih puteva:
“Vlada propisuje kriterijume za kategorizaciju javnih puteva.
Vlada donosi akt o kategorizaciji državnih puteva, na osnovu kriterijuma iz stava 2. ovog člana.
Ministar nadležan za poslove saobraćaja ( u daljem tekstu: Ministar) obrazuje komisiju za utvrđivanje ispunjenosti kriterijuma za kategorizaciju državnih puteva.
Skupština jedinice lokalne samouprave donosi akt o kategorizaciji opštinskih puteva i ulica, na osnovu kriterijuma iz stava 2. ovog člana.”

Ovo stanje je ostalo još iz vremena bivše SFRJ, a Srbija nije uspela proteklih decenija da ga reši. 


Izvor: Justicija

1 Comment

  1. M. Bogetic says:

    Predmetno zakonsko uredjenje u formi lex i imperativno, nije dopušteno rešenje i kontrarno je osnovnim ustavnim načelima. Eksproprijacija se izuzetno retko vrši i to samo u proporciji, kada je utvrdjeno postojanje, a preko predmeta eksproprijacije. U svim drugim slučajevima nije sprovodiva i predstavlja uzurpaciju ličnih i imovinskih prava koja su stečena od pravnih subjekata, što u pravnom sistemu RS takodje nije ni dopušteno ni moguće. Navedeni predložak Zakona u suprotnosti je sa načelom vladavine prava, pravne imovinske i lične sigurnosti civesa.
    Svako lice ima pravo da slobodno upravlja svojim stečenim imovinskim i vlasničkim pravima, da istima raspolaže da iz i preko istih ostvaruje svoju ekonomsku nezavisnost i potvrdjeni ljudski bitak te da za slučaj prometa ostvari pravičnu imovinsku i novčanu naknadu u opciji lica titulara.
    Kako je Justicija predpostavljeno stručni entitet ili asocijacija involvirana u očuvanju i razvoju pravne sigurnosti koja je temelj civilizacije i contra ignorantnim stanjima i/ili posledicama koja ista mogu proizvesti, tako Vam i vam se predlaže ulaganje mehanizma zaštite pred Ustavnim Sudom iz osnova dovoljnog broja lica trpljenika, sa zahtevom za poništaj odredbi koje su kontrarne ustavnom poretku i Ustavu RS.
    Nije potrebno posebno opisivati stepen “stručnosti” predlagača niti “stručan sastav” predstavničkog tela koje obično svašta usvaja. Geneza pravnog sistema i utemeljenje istoga u RS traje znatno pre PREKIDA iz prošloga veka i pre formiranja vlasti u ovome.

    Zahvaljujem na Vašoj pažnji.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *