Kapara i odustanica u postupku kupoprodaje nekretnina – uloga notara
15.12.2017.
Kazna roditeljima zbog bežanja učenika sa časova do 100.000 dinara
17.01.2018.

Nelegalne agencije za zapošljavanje – lizing radnika za rad u inostranstvu

Sve je više firmi koje nude posao u inostranstvu a nemaju dozvolu za rad kao agencije za zapošljavanje. I pored toga, građani se svakodnevno sreću sa oglasima za posao u inostranstvu kompanija koje koriste rupe u zakonu pa radnike šalju na privremen “obuke” ili kako bi izveli neke radove kojima se ta firma  bavi.

Da bi se neka kompanija bavila poslovima posredovanja u zapošljavanju potrebno je da ispuni niz uslova koji su propisani pravilnikom Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Između ostalog, firma mora da ima prostorno-tehničke mogućnosti, ali i stručno osposobljene zaposlene sa položenim ispitom za rad u zapošljavanju. Ispit za rad u zapošljavanju obavlja se u ministarstvu, a i same dozvole za obavljanje ovakve delatnosti izdaje ministarstvo. Spisak agencija sa dozvolom javno je dostupan i nalazi se na stranici ministarstva.

Drugim rečima, onaj ko nema položen stručan ispit ili dozvolu za posredovanje u zapošljavanju nezakonito obavlja ovakvu vrstu posla, pa se nameće pitanje odakle ovoliki broj “agencija” koje nude posao u inostranstvu.

Po Zakonu o uslovima za upućivanje zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo i njihovoj zaštiti firme mogu da šalju svoje zaposlene u inostranstvo i te firme ne moraju da ispunjavaju nikakve posebne uslove. Ovaj zakon je pre svega namenjen poslodavcima koji imaju poslove u inostranstvu, pa privremeno šalju svoje radnike da izvedu radove van zemlje ili da se obuče. Međutim, zakon je napisan tako da ne sprečava da neko registruje firmu sa 1.000 dinara početnog kapitala i fiktivno zaposli radnike u Srbiji, a zapravo ti radnici ne rade u Srbiji ni jedan jedini dan. Firma ih iznajmljuje drugim kompanijama u inostranstvu i zarađuje od njihovog rada iako za to nije dobila dozvolu.

Zakon formalno zabranjuje ovakav lizing radnika, pa u spomenutom zakonu o privremenom zapošljavanju u inostranstvu je navedeno da „poslodavac ne može ugovorom zaključenim sa stranim licem predvideti ustupanje zaposlenih tom ili nekom drugom stranom licu“. Međutim, to znači da poslodavci ne smeju da napišu u ugovoru da iznajmljuju radnike, ali faktički to mogu da čine. Dakle, poslodavac bi bio u prekršaju samo ukoliko u ugovoru sam napiše da se (bez dozvole) bavi iznajmljivanjem radne snage.

Zakonom o privrednim društvima zabranjeno je da fizičko lice obavlja delatnost u Srbiji, a da ne registruje privredno društvo. To znači da firma ne plaća porez, niti legalno zapošljava radnike. Pa ipak, postoje kompanije koje nisu registrovane u APR-u a ipak obavljaju poslove i upućuju radnike u inostranstvo. Radnici koji se zapošljavaju preko ovakvih „firmi“ rizikuju budući da nepostojeća pravna lica rade bez ikakve kontrole institucija u Srbiji.

Neretko se dešava i da ovakve agencije sa zaposlenima zaključuju ugovore o radu u kojima nije ugovoren opis poslova koje ova lica treba da obavljaju, kao obavezan element ugovora o radu. Takođe, lica se upućuju na službeni put u inostranstvo, a zaposlenima se ne dostavlja obračun zarade, niti zaposlene, pri zasnivanju radnog odnosa, osposobljavaju za bezbedan i zdrav rad, što su u obavezi po zakonu.


Obračuni zarada omogućavaju radniku da naplati neisplaćene zarade preko izvršitelja, bez sudskog spora. Ako nema obračune, radnik može da naplati dug jedino na sudu.

Iz nevladine organizacije „Astra”, koja se bavi trgovinom ljudima i radnom eksploatacijom, upozoravaju da radnici treba da znaju da ne postoje grupne radne vize, da se pasoši ne daju nikome i da po radnu vizu odlaze lično. Nekada pod izgovorom da završe radnu vizu, poslodavci građanima uzimaju pasoše. Takođe, treba da znaju da agencije za zapošljavanje ne smeju da uzimaju nikakvu naknadu od zaposlenih lica.

“Veliki broj je ovakvih novčanih prevara gde “agenture” ili osobe sa obrazloženjem da Vam traže posao ili zato što Vam šalju određena dokumenta, traže novac. Često traže za neke tehničke stvari kao što je prikupljanje dokumentacije, odobravanje radne vize ili sređivanje posla. Takođe, ukoliko se radi po zakonu, radnici bi trebalo da imaju ugovor o radu pre nego što krenu u inostranstvo sa regulisanom radnom vizom, da znaju koji su uslovi rada i zarada”, kaže Katarina Ivanović iz agencije “Astra”.

Nedavno je u medijima najavljen novi Zakon o radu preko agencija za privremeno zapošljavanje, kojim država pokušava da uredi ovu oblast i iz pravnog vakuuma izvuče blizu 100.000 ljudi koji rade na ugovor o privremenim i povremenim poslovima.


Izvor: Radnik.rs

1 Comment

  1. petar says:

    PA idu u inostranstvo kad je u Srbistanu gore nego u Namibiji.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *