Ugovor na daljinu – Kupovina preko interneta sigurnija nego u prodavnici
11.09.2017.
Vanbračna supruga nije zakonski naslednik
12.10.2017.

Podela bračne imovine – posebna imovina uložena u zajedničku

Kad je podela bračne imovine u pitanju parnice umeju da zadaju dosta glavobolja, naročito ukoliko je jedan od supružnika ulagao u zajedničku nepokretnost deo svoje posebne imovine, nasleđen novac ili novac stečen prodajom nasleđene imovine.

Zakonska pretpostavka, koja je naravno oboriva, obično počiva na stanovištu da su udeli zajedničke imovine supružnika jednaki, pa time i podela na 50-50% ali je supružnicima ostavljena mogućnost da u posebnom parničnom postupku, tužbom, ospore ovu podelu. Dokazivanje koliki zaista procenat pripada supružnicima je skup i dugotrajan proces ako ne postoji predbračni ugovor, pa se postavlja pitanje, kako ovakvu situaciju unapred sprečiti?

 

Suvlasnici umesto “investitori”

Naš zakon razlikuje posebnu i zajedničku svojinu kada su bračni odnosi u pitanju.
Posebna imovina je ona koja je stečena pre braka, dobijena u nasledstvo ili poklonom. Neretko bračni partneri svoju posebnu imovinu žele da ulože u proširenje stambenog prostora. Najčešća greška koju tada prave je da vlasnik, odnosno kupac te nekretnine bude samo jedan bračni partner, pa je na sudu ukoliko dođe do deobe potrebno posebno dokazivati ko je koliko uložio i da li je to bilo ulaganje od zajedničke ili posebne imovine.

Rešenje ovakve situacije je vrlo jednostavno. Naime, da bi zaštitili svoju posebnu imovinu od kasnijih eventualnih komplikacija prilikom deobe, najbolje je da ulaganje u zajedničku nekretninu obavite tako što ćete je kupiti zajedno. Prilikom kupovine, u ugovoru o kupoprodaji umesto jednog, pojaviće se dva kupca iste nekretnine, a umesto jednog vlasnika oboje ćete postati suvlasnici.

U zavisnosti od površine nekretnine i novca koji svako od bračnih partnera ulaže u kupovinu, izračunava se suvlasnički deo. Nakon izračunavanja suvlasničkih delova takva nekretnina se u katastru upusije sa dva suvlasnika i njihovim realnim udelima.  Tako svako od partnera postaje nosilac prava svojine nad delom nekretnine, u onolikom udelu koliki mu i pripada.

Recimo da supružnici žele da kupe zajednički stan, tako što žena ulaže 40 hiljada evra iz svoje posebne svojine, a muž 20 hiljada evra. Suvlasnički deo žene u ovom slučaju bio bi dve trećine, a muža jedna trećina. Sa tako jasno podeljenim ulaganjima, kao dva kupca u kupoprodajnom ugovoru, i kao dva suvlasnika prilikom upisa u katastru, podela imovine iz bilo kog razloga bila bi jednostavna. Dakle, umesto ulaganja i upisa u katarstu na ime jednog vlasnika (ili oba kao bračne svojine), potrebno je insistirati na tome da se bude suvlasnik stana srazmerno količini novca koju svako ulaže.

Iako deluje kao da između pojmova zajedničkog vlasništva i suvlasništva nema neke razlike, u zakonodavnom sistemu Srbije, razlika je ogromna. Recimo, ukoliko bivši supružnici žele da daju u zakup nekretninu, ili da je prodaju, to je u slučaju zajedničkog vlasništva moguće samo uz saglasnost drugog supružnika, a prihodi bi bili zajednički. Međutim, ukoliko ste suvlasnik nad delom nepokretnosti, imate slobodnu volju da sa svojim delom raspolažete kako želite, a u okviru zakona.

Ukoliko kao naslednici dobijete ovako vlasnički podeljen stan i suvlasnika, opet je jednostavnije podeliti takvu nekretninu, nego da sud određuje udeo. Potrebno je naglasiti i da suvlasnici imaju pravo preče kupovine kao i da svi suvlasnici moraju biti saglasni oko prodaje.


Izvor: Justicija

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *