Merenje prosečne brzine na naplatnim rampama – besmislica
16.08.2017.
Ugovor na daljinu – Kupovina preko interneta sigurnija nego u prodavnici
11.09.2017.

Neželjene reklame su protivzakonite – Spam je kažnjiv

Flajeri i reklamni časopisi – zatrpani poštanski sandučići, ali i reklame na kvakama od stana su veoma česta slika kod nas, čak i kada zgrada ima ulaz koji se zaključava. Uznemiravanje na žalost ne prestaje ovde. Neretko dobijamo i SMS poruke, mailove, pa i pozive telefonom  u cilju reklamiranja nekog proizvoda, a o prodavcima “od vrata do vrata” da i ne govorimo. Ovakav vid marketinga ne da je društveno neodgovoran, već je i potpuno protivzakonit.

Sigurni smo da je većina vas makar jednom dobila telefonski poziv od neke “fanstomske firme” koja vam nudi “promotivnu večeru na kojoj možete dobiti poklon” a na pitanje odakle im baš vaš broj telefona, ukoliko vam ne bi odmah spustili slušalicu, rekli bi da na to pitanje ne mogu da vam odgovore.
Svaki kupac je zlata vredan, ali postoji jasna granica gde se završava trgovina i počinje narušavanje slobode izbora.

Načelo zabrane pojedinačnog oglašavanja ličnim obraćanjem

Zakon o zaštiti potrošača jasno definiše nasrtljivu poslovnu praksu kao posetu potrošaču, u njegovom stambenom prostoru, bez njegove prethodne saglasnosti, ali i višestruko obraćanje potrošaču, protivno njegovoj volji telefonom, faksom, elektronskom poštom ili drugim sredstvom elektronske komunikacije.

Direktno oglašavanje je upućivanje oglasne poruke imenovanom ili na drugi način pojedinačno određenom licu. Za direktno oglašavanje prema fizičkim licima potrebna je njihova prethodna saglasnost.
Inače, direktno oglašavanje podrazumeva ubacivanje pošilјki u kućni sandučić za poštu ili na drugi način ostavlјanje u određenom stambenom ili poslovnom prostoru, elektronskom poštom ili drugim vidom neposredne elektronske komunikacije.

Takođe to je i neposredno obraćanje, uručivanjem materijala koji sadrži oglasnu poruku ili na drugi način putem lične komunikacije (prezentacija, promocija, putem telefona i sl). – Zakon o oglašavanju (član 62).

Ovo se drugim rečima zove: Načelo zabrane pojedinačnog oglašavanja ličnim obraćanjem, a zaprećena novčana kazna je u iznosu od 300.000 do 2.000.000 dinara za poslodavca koji prekrši zakon!

Dovoljno je da ovaj deo zakona odštampate i postavite kao upozorenje na ulazna vrata od zgrade. Ubeđeni smo da ćete smanjiti zatrpavanje poštanskih sandučića.

Protivzakonito elektronsko oglašavanje – SPAM

Čak i oni sa manje znanja o internetu sigurno su čuli za termin “spam”. On podrazumeva neželjene mailove, odnosno komercijalne poruke kojima nam neko svakodnevno zatrpava elektronsko sanduče – email, a koje nismo tražili niti za njih dali saglasnost.

Poruka je spam ako je poslata kao nezatražena masovna poruka, bez obzira na njen sadržaj i to da li nekome može da bude korisna. Spamovanje je pitanje saglasnosti primaoca i načina slanja, a ne pitanje sadržaja poruke. Naravno nisu sve nezatražene poruke spam.

Spam su samo one poruke koje ispunjavaju oba uslova:

– da su nezatražene
– da su masovne.

Često nam se dešava da na nekom sajtu kliknemo opciju Subscribe i u poljima koje nam traže ostavimo svoju email adresu, ime i prezime. A onda, nakon nekoliko dana, kada otvorimo svoj email, imamo šta da vidimo – gomila mailova koji nas ne interesuju, koji su nam praktično zatrpali sanduče i na koje ćemo izgubiti dosta vremena da ih sve izbrišemo.
Ma koliko i ovakve poruke mogu biti iritantne ipak smo za njih dali saglasnost i vrlo ih je lako ukloniti. U dnu svakog maila postoji opcija Unsubscribe (odjavite se) i dovoljno je kliknuti na nju da vam one više ne zatrpavaju sanduče.

Ukoliko niste dobrovoljno dali svoje podatke a poruke su masovne, ili pored izbora Unsubscribe i dalje dobijate neželjene mailove, takve poruke su protivzakonite.

Zakon o elektronskoj trgovini ali i Zakon o elektronskim komunikacijama jasno kažu da  je korišćenje elektronske pošte u svrhu slanja netražene komercijalne poruke, radi neposrednog oglašavanja, dozvoljeno samo uz prethodni pristanak lica kome je takva vrsta poruke namenjena.

Dakle, ukoliko se niste prijavili na neku listu, odnosno niste kliknuli na Subscribe, niko se ne može pozvati na napomenu da se odjavite sa liste.

Kazna za firme koje ovo ne poštuju je takođe od 300.000 do 2.000.000 dinara.

Kome prijaviti?

Inspekcijski nadzor nad primenom ovih zakona obavlja Ministarstvo spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija, preko tržišnih inspektora i inspektora za elektronske komunikacije. Na ove dve adrese možete prijaviti svaku vrstu neželjenog reklamiranja. Možete se obratiti prijavom i  Sektoru za zaštitu potrošača, kao i svom provajderu za spam poruke.

Krivični zakonik 
Proganjanje (Član 138a) 

Ko u toku određenog vremenskog perioda:
– protivno volji drugog lica nastoji da sa njim uspostavi kontakt neposredno, preko trećeg lica ili putem sredstava komunikacije;
– zloupotrebljava podatke o ličnosti drugog lica ili njemu bliskog lica radi nuđenja robe ili usluga;
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine.

Na žalost, postoje firme koje ovakve baze podataka prodaju ili preprodaju raznim firmama umesto da sami izgrade svoju listu za masovno slanje poruka, na potpuno zakonit način.

Naravno, najbolja zaštita je uvek da svoje podatke ne ostavljate baš svuda!

Imajte na umu da je neovlašćeno prikupljanje ličnih podataka krivično delo, a zaprećena kazna zatvora čak do tri godine.

Ukoliko primetite da vas neko poziva telefonom, šalje SMS-ove ili mailove a da nikada ranije niste dali svoje podatke, ovakve slučajeve možete prijaviti i Povereniku za zaštitu podataka od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.


Izvor: Justicija, Lazar Bošković

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *