Poštenom nalazaču nagrada ili kazna zatvora ?
26.10.2016.
Naknada štete zbog povrede u gradskom prevozu
04.11.2016.

Problem sa potraživanjima – sudski postupak naplate za fizička lica

Zaostale plate, nevraćene pozajmice, kao i naknade materijalne štete u saobraćajnim nesrećama ili naknade šteta od rupa na putevima, zaostale alimentacije…sve je više sudskih sporova koji se tiču ovakvih potraživanja.

Ukoliko ste korisnik jednog od Programa pravne zaštite kod Justicije, problem ćemo rešiti mi umesto vas. Naš pravni tim, već ima razrađen mehanizam naplate potraživanja.

Ako ste fizičko lice, odnosno pojedinac koji želi da naplati svoj dug individualno, u tekstu ćemo vas provesti kroz postupak naplate.

Postoje dve vrste dužnika:

Fizička lica – odnosno neka druga osoba vam duguje novac

Pravna lica – poslodavac, država, osiguranje, izvođač radova…

I kod jednih i kod drugih, postupak je isti.

U prvom koraku, da biste mogli da naplatite svoje potraživanje potrebno je ustanoviti da li vi, kao  poverilac, posedujete izvršnu, odnosno verodostojnu ispravu na osnovu koje po Zakonu o izvršenju i obezbeđenju (ZIO) može da se pokrene izvršni postupak. Ukoliko ne posedujete ni izvršnu, ni verodostojnu ispravu, potrebno je da prvo dokažete potraživanje u parničnom sudskom postupku.

Verodostojne isprave na osnovu kojih se najčešće pokreće izvršni postupak su pravosnažne sudske presude, a pored njih isprava može biti i obveznica, ček, menica, faktura, obračun o nagradi i naknadi advokata i drugo.

Izvršna isprava pored presude može biti i sudsko poravnanje, ugovor o hipoteci, izvod iz registra založnih prava, založna izjava, izvod iz registra finansijskog lizinga.

Od 29. jula 2016. godine po Zakonu o radu, izvršna isprava je i obračun zarade jer je poslodavac dužan da svom zaposlenom dostavi obračun zarade svakog meseca bez obzira na to da li je zaradu isplatio ili ne.

 

Postupak naplate ako poverilac poseduje izvršnu ili verodostojnu ispravu

tok-izvrsnog-postupka-justicijaNaplata kada poverilac poseduje izvršnu ili verodostojnu ispravu, pokreće se podnošenjem Predloga za izvršenje. On se može podneti sudu koji će doneti Rešenje o izvršenju, a od 1. jula 2016. ovaj postupak se može realizovati i kod javnog izvršitelja. Za ove vrste sporova važi načelo hitnosti – u roku od 5 radnih dana sud mora da odluči o podnetom predlogu za izvršenje, a u daljem roku od 5 radnih dana da svoju odluku dostavi strankama. Ukoliko dužnik ne isplati dug u roku od osam dana, izvršitelj može pristupiti sprovođenju izvršenja radi namirenja izvršnog poverioca.

Jedan od najefikasnijih vidova naplate je takozvana ručna zaloga. Založno pravo na nekoj pokretnoj ili nepokretnoj stvari, po pravilu se upisuju u registar APR-a na osnovu Ugovora o zalogu, pa iako to u praksi nije slučaj, i bez registra, ovo pravo je moguće ostvariti. Naime, vi možete dogovoriti sa dužnikom da kao založnu stvar zadržite do namirenja potraživanja dužnikov auto, neku dragocenost i slično ali ukoliko ona nije registrovana u APR-u ne može biti ni predmet izvršnog postupka, već prvo mora biti predmet tužbe u praničnom postupku.

Da bi izvršni postupak bio uspešan, najbitnije je da je dužnik likvidan, odnosno da poseduje neku imovinu ili imovinska prava na kojima se može sprovesti izvršenje, pa tako izvršni poverilac u svom predlogu za izvršenje može da opredeli sredstvo izvršenja. U skladu sa ZIO, ta sredstva su:

– plenidba zarade ili penzije,

– prodaja pokretnih stvari (pokućstva, vozila),

– prodaja nepokretnosti,

– prodaja akcija i udela u pravnom licu, kao i

– plenidba sredstava sa bankovnih računa.

Najefektnije sredstvo naplate kod fizičkih lica jeste plenidba zarade ili penzije izvršnog dužnika. Po ZIO moguća je plenidba 2/3 takvih primanja izvršnog dužnika, osim u slučaju kada dužnik prima minimalnu zaradu od koje može biti zaplenjeno samo 1/2.

Neretko predmet plenidbe budu i stvari trećih lica koje su se po drugom osnovu zatekle kod dužnika. Pretpostavka suda jeste da sve stvari koje se nađu na adresi pripadaju dužniku, a treća lica koja tvrde suprotno moraju to i da dokažu.

Stvari i prava koja su ZIO izuzeta od izvršenja su odeća, obuća, posteljina izvršnog dužnika I članova domaćinstva, zatim neophodni predmeti pokućstva kao što su šporet, frižider, peć za grejanje, zatim hrana i ogrev potrebni izvršnom dužniku za period od tri meseca, kućni ljubimci i dr.

 

Troškovi izvršnog postupka

Izvršni poverilac kao fizičko lice je dužan da sudu, odnosno javnom izvršitelju predujmi troškove izvršnog postupka ili postupka obezbeđenja na način, u visini i roku koji oni odrede. Javni izvršitelj određuje predujam prema Javnoizvršiteljskoj tarifi. U suprotnom, izvršni postupak ili postupak obezbeđenja se obustavlja. Izvršni poverilac nije dužan da položi predujam ako je oslobođen od plaćanja sudske takse

Ako ukupan iznos taksa koje je poverilac dužan da plati premašuje 1/3 njegovih mesečnih primanja, sud može rešenjem odrediti da se taksena obaveza izmiri u ratama i to najviše u tri mesečne rate.

U situaciji da dužnik nema ni imovinu ni prihode na kojima bi se sprovelo izvršenje treba imati u vidu da je rok zastarelosti Rešenja o izvršenju 10 godina. Ukoliko u tom roku dođe do promene u imovnom stanju dužnika (npr. ostvari pravo na penziju, nasledi imovinu i sl.) potrebno je naglasiti da poverilac, ukoliko sazna za takvu promenu može ponovo pokrenuti postupak izvršenja.


Justicija

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *