Da li možete biti oslobođeni plaćanja sudske takse?
13.09.2016.
Koliko košta ostavina kod notara?
19.09.2016.

Ostavinski postupak

Nakon smrti osobe koja je za sobom ostavila nasledstvo, pokreće se ostavinski postupak po Zakonu o nasleđivanju (čl.206. do čl.236), kako bi se ta imovina zvanično prenela na njegove zakonske naslednike  ili naslednike po testamentu. Ovaj postupak po pravilu pokreće nadležni sud po službenoj dužnosti, nakon što sazna za činjenicu smrti (nadležno matično odeljenje mu dostavlja umrlicu), ali može se i lično dostaviti umrlica i pokrenuti postupak.

U Predlogu za raspravljanje zaostavštine se navode osnovni podaci o pokojniku (ime, prezime i generalije pokojnika, datum i vreme smrti, poznati naslednici i njihove adrese, imovina koju je preminulo lice posedovalo, eventualno postojanje Zaveštanja  tj. Testamenta itd.), kao i fotokopije tih dokumenata.

U Predlogu takođe treba navesti sve zakonske naslednike (navesti njihova imena i prezimena, srodnički odnos sa pokojnim i prebivalište).

Kad nije poznato ima li naslednika, sud će oglasom pozvati lica koja polažu pravo na nasleđe da se prijave sudu u roku od jedne godine od dana objavljivanja oglasa. Po isteku roka od jedne godine od objavljenog oglasa, ukoliko se ne prijavi nijedan naslednik, sud će doneti rešenje kojim zaostavštinu predaje na uživanje Republici Srbiji.

Ostavinskim postupkom utvrđuje se:

• broj naslednika

• sastav ostavine

• prava koja pripadaju pojedinim naslednicima.


Ukoliko je postojao testament, tokom postupka kod beležnika naglas će se pročitati testament i na osnovu njega će se podeliti imovina. Ukoliko postoji neko ko se protivi testamentu, ili bilo kakva sporna situacija, postoji mogućnost da se pokrene parnični postupak za osporavanje zakonitosti testamenta. U tom slučaju, imovina će biti podeljena tek po okončanju postupka, a beležnik će uputiti stranke na rešavanje spora kod nadležnog suda.

U slučaju da je pokojnik sa trećim licem imao sklopljen Ugovor o doživotnom izdržavanju, iz nasledstva se izuzima deo koji je predmet ugovora.

Naravno, naslednici uvek imaju mogućnost dogovora, pa tako recimo, ukoliko se nasleđuju dva stana nesrazmerne kvadrature a postoji više naslednika, naslednici se mogu dogovoriti o podeli, kako se ne bi desilo da svakome pripadne po deo celine svakog stana.

Posle smrti penzionera, članovi porodice koji ispunjavaju zakonske uslove za to, imaju pravo na porodičnu penziju. Dete koje je korisnik porodične penzije ima pravo da prima penziju za sve vreme školovanja, a najkasnije do 26. godine života ukoliko pohađa visokoškolsku ustanovu.

Vrlo je važno da naslednici imovinu stečenu ostavinskom raspravom upišu na svoje ime u katastar nepokretnosti jer tek tada ona postaje zvanično njihova.


Izvor: Justicija

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *