Detalji ugovora o prodaji na daljinu
02.09.2016.
Siva zona zakona – Ugovor o privremenom poslu
09.09.2016.

Podela imovine stečene u braku

Razvod braka, smrt supružnika ili vanbračnog partnera, osim tužbi i ostavinskog postupka, nosi često i teškoće po pitanju podele bračne imovine. Zakon ipak poznaje i podelu imovine za vreme trajanja braka, ali i sklapanje bračnog ugovora koji umnogome može olakšati podelu u slučaju da dođe do okončanja zajednice. Ove odnose uređuje poseban deo Porodičnog zakonaDeoba zajedničke imovine (Član. 177 Porodičnog zakona).

Da bi lakše razumeli ovu vrstu podele potrebno je napraviti razliku između pojmova zajedničke i posebne imovine supružnika.

 Zajednička imovina je ona koju su supružnici stekli radom i tokom trajanja bračne zajednice.

•  Posebna imovina je ona koju jedan supružnik ima u trenutku zaključenja braka kao i ona imovina koja je stečena tokom trajanja braka na osnovu besteretnog sticanja (npr.poklonom, nasleđem, ili drugim pravnim poslom kojim se stiče isključivo pravo) ili na osnovu izvršene deobe zajedničke imovine.

 

Kako se deli bračna imovina?

Zakonska pretpostavka, koja je naravno oboriva, obično počiva na stanovištu da su udeli zajedničke imovine supružnika jednaki, pa time i podela na 50-50% ali je supružnicima ostavljena mogućnost da u posebnom parničnom postupku, tužbom, ospore ovu podelu, naročito ukoliko je jedan od supružnika ulagao u zajedničku nepokretnost deo svoje posebne imovine, nasleđen novac ili novac stečen prodajom nasleđene imovine. Tek kada se procentualno utvrdi koliki tačno deo pripada supružnicima, pristupa se podeli.

Kada je reč o nekretninama, u praksi se najčešće dešava da nije moguće precizno podeliti stan ili kuću u kojoj su supružnici zajednički živeli. Tada se pristupa sledećem rešenju:

– ili će nekretnina biti prodata, a novac procentualno biti raspodeljen supružnicima,

– ili će se utvrditi procentualni deo, a supružnici postati suvlasnici.

Iako deluje kao da između pojmova zajedničkog vlasništva i suvlasništva nema neke razlike, u zakonodavnom sistemu Srbije, razlika je ogromna. Recimo, ukoliko bivši supružnici žele da daju u zakup nekretninu, ili da je prodaju, to je u slučaju zajedničkog vlasništva moguće samo uz saglasnost drugog supružnika, a prihodi bi bili zajednički. Međutim, ukoliko ste suvlasnik nad delom nepokretnosti, imate slobodnu volju da sa svojim delom raspolažete kako želite, a u okviru zakona.

 

Podela imovine bračnim ugovorom

prstenOvu vrstu ugovora mogu da zaključe i bračni i vanbračni partneri, ali i oni koji to tek planiraju da postanu, ali žele da otpočnu zajednički život. Mnogima se sklapanje ovakve vrste ugovora može činiti nepotrebnim, pa i uvredljivim, ali on vas može sačuvati od eventualnih kasnijih nesuglasica šta kome pripada. To je detaljno regulisanje imovinskih odnosa.

Da bi ovakav ugovor bio validan, on mora biti sastavljen u pisanom obliku, potpisan od strane oba partnera i overen u sudu. Ukoliko se njime reguliše i vlasništvo nad nekretninama, mora biti upisan u katastar nepokretnosti.

 

Deoba stvari namenjenih detetu

Sporazum o razvodu braka ili brakorazvodna parnica, obavezno sadrži i pismeni sporazum o vršenju roditeljskog prava. Kada sud utvrdi kome pripada vršenje roditeljskog prava, koje može biti i zajedničko, određuje se i kome pripada imovina i stvari namenjene detetu.

Porodični zakon kaže da stvari namenjene detetu pripadaju u isključivu svojinu supružniku koji vrši roditeljsko pravo bez uračunavanja u njegov udeo, a ukoliko roditelji vrše roditeljsko pravo zajednički, nad stvarima namenjenim detetu imaju pravo zajedničke svojine. (Član 183.)

 

Nasledno-pravni aspekt deobe bračne imovine

Ukoliko jedan od supružnika premine, u ostavinsku masu ulazi i imovina tog supružnika. U tom slučaju ostavinski sud mora da utvrdi šta sve spada u imovinu pokojnika. Ako se tada javi problem utvrđivanja bračne imovine, sud će prekinuti ostavinski postupak i zainteresovane strane uputiti na parnični postupak za utvrđivanje bračne imovine.

Važno je naglasiti da pravo na deobu ne zastareva. Ako jedna strana nije nakon razvoda braka tražila podelu imovine, može je tražiti i nakon više godina.  Jedino ograničenje koje zakon poznaje je da se deoba ne može zahtevati u nevreme, odnosno u vreme kada bi deoba za drugog suvlasnika značila štetu.

Ukoliko ste se razveli a niste tražili podelu imovine, a nakon par godina bivši supružnik umre, i u tom slučaju imate pravo da pokrenete postupak za deobu zajedničke imovine.

Zakonom je propisano i da se uobičajeni pokloni koje su supružnici dali jedan drugome u toku trajanja braka ne vraćaju, osim ako je vrednost poklona nesrazmerno veća u odnosu na vrednost zajedničke imovine, a time ne bi predstavljalo nepravdu za drugog supružnika. (Član 190. Porodičnog zakona)

Takođe, stvari za vršenje zanata ili zanimanja jednog supružnika ne ulaze u podelu imovine. (Član 184. Porodičnog zakona)


Izvor: Justicija

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *